Domaći startap ekosistem eksponencijalno raste, u 2023. godini treba očekivati 3.000 novih radnih mesta u domaćem startap ekosistemu, neki su od zaključaka ovogodišnjeg Startap skenera koji je objavila Digitalna Inicijativa Srbija.
U prilog tezi kontinuiranog rasta govore podaci da se u poslednje tri godine beleži rast broja startapa u domaćem ekosistemu za 20 do 30 procenata svake godine u odnosu na prethodnu, a većina startapa (56 odsto) je osnovana između 2020. i 2022. godine.
Preko polovine (58,7 odsto) osnivača za cilj ima izgradnju profitabilne kompanije, dok 31,1 odsto ima u planu da proda startap, a 10,2 odsto za cilj ima izlazak na berzu, što je velika promena u odnosu na prošlogodišnje istraživanje kada je čak 88 odsto ispitanika izjavilo da planira izgradnju sopstvene kompanije, a samo 11,9 odsto planiralo da je proda.
Što se tiče osnivača, u 84 odsto slučajeva startap je timski poduhvat, a više od trećine startapa (36 odsto) u osnivačkom timu ima barem jednu ženu. Mnogi (38 odsto) su već učestvovali u pokretanju barem jednog startapa, a trećina (33 odsto) ima prethodno iskustvo rada u nekom startapu.
80 odsto osnivača kaže da je steklo znanje bitno za osnivanje i rad startapa kroz radno iskustvo. Zanimljiv je podatak i da više od polovine startapa (63 odsto) ima osnivače koji dolaze iz netehničkih oblasti.
Skoro dve trećine startapa (63 odsto) očekuju rast biznisa za preko 50 odsto u 2023. godini. Najveći broj startapa se priprema za izlazak na tržište – 22 odsto ima MVP, ali još nije na tržištu, dok 33 odsto ima prve korisnike i testira product-market fit. 45 odsto startapa plasira proizvode na tržištu Evropske unije, a 31 odsto na tržište Sjedinjenih Američkih Država.
Većina startapa aktivna je u domenu razvoja softvera (80,8 odsto), a u pogledu tehnoloških oblasti razvoja, od ponuđenih odgovora najveći broj obeležio je oblast upravljanja velikim podacima (28,1 odsto), potom veštačke inteligencije (26,9 odsto) i mašinskog učenja (21,9 odsto).
Većina startapa se makar jednim delom finansira iz sopstvenih sredstava (91,6 odsto), a grantovi i ostala bespovratna sredstva čine drugi najzastupljeniji način finansiranja (60,5 odsto), dok su na trećem i četvrtom mestu inkubatori i akceleratori (20,4 odsto) i poslovni anđeli (18 odsto). Što se tiče dizanja prve investicije, većina od 99 startapa koji su dobili eksterno finansiranje, je to postigla u prvih godinu dana, premda postoji i značajan broj onih koji su čekali preko dve godine.
Od onih startapa koji su uspeli da privuku investicije, najveći broj je došao do svojih investitora učešćem u javnom takmičenju za startape (31,7 odsto), ili putem preporuke zajedničkih prijatelja (22,2 odsto) što ukazuje na značaj mreže kontakata i izgradnje zajednice za dolazak do investicija.
Celokupan izveštaj dostupan je u PDF formatu na sledećem linku.