October 29, 2022 · Redakcija

Sve veća potražnja za IT stručnjacima na jugu Srbije

U IT sektoru ne rade samo programeri, ima potrebe i mogućnosti za zapošljavanje ljudi iz mnogih drugih struka – projekt menadžera, kontrolora kvaliteta, ljudi iz kreativnih industrija, filologa.

U prethodnih 12 meseci je u niškom kraju broj firmi u IT sektoru značajno povećan, što je, kako mediji javljaju, dovelo do velikog porasta potrebe za IT stručnjacima,

Aleksandar Milićević, direktor Regionalne privredne komore Niš, izjavio je da je na području Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga do prošle godine bilo registrovano 150 firmi u IT sektoru, dok je za samo godinu dana registrovano još 100 novih.

Kako prenosi portal Nova.rs, direktor niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Boban Matić rekao je da trenutno 70 kompanija u Nišu traži 124 programera.

„Imamo tridesetak visokoškolaca koji su završili smer računarstva i informatike. Za IT sektor nije toliko bitan smer, bitnije je znanje određenih programskih jezika. Mi na evidenciji trenutno imamo 100 visokoškolaca i 170 srednjoškolaca koji su se izjasnili da poseduju određena znanja iz oblasti programiranja”, naglasio je Matić.

Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka (NTP), izjavio je na naučnoj konferenciji „Neformalno obrazovanje – odgovor na izazov rasta IT industrije” da niko od zaposlenih u IT kompanijama u NTP-u nema platu manju od 500 evra, a da pojedini zarade na mesečnom nivou više od 5.000. Kako kaže, IT stručnjaci brzo pronalaze zaposlenje, još pre završetka fakulteta, a takođe postoji potreba za zapošljavanjem ljudi iz drugih oblasti.

„U IT sektoru ne rade samo programeri, ima potrebe i mogućnosti za zapošljavanje ljudi iz mnogih drugih struka, projekt menadžera, kontrolora kvaliteta, ljudi iz kreativnih industrija, filologa. Nedostaju različite vrste kadrova kako tehničke struke, tako i drugih struka u oblasti informacionih tehnologija. Devet od 10 kompanija kao jedan od ključnih izazova za poslovanje ističe nedostatak ili potencijalni nedostatak kadrova ili nekih specifičnih znanja ili veština”, rekao je Ranđelović.

Dodao je i da se pokazalo da se manjak kadrova kod nekih programera „juniora” može nadomestiti prekvalifikacijom onih koji nisu završili fakultet ili imaju neka osnovna tehnička znanja.

„Formalno obrazovanje je najznačajnije da bi se bavili visokim tehnologijama, ali se upravo te visoke tehnologije najbrže napreduju i menjaju, tako da je neophodno stalno učiti i prilagođavati se novim tehnologijama koje nisu postojale pre desetak ili 15 godina. Na te potrebe teže može da odgovori formalno obrazovanje, zato se javljaju različite inicijative iz neformalnog obrazovanja”, objasnio je Milan Ranđelović.

Prema rečima Vesne Ivanovske, direktorke Seavus IT Edukativnog centra, više 600 ljudi pohađa pomenuti centar na godišnjem nivou, te stiče znanja i veštine neophodne IT industriji. Kako je istakla, među polaznicima su ljudi najrazličitijih zanimanja – od studenata, bankara i zanatlija, do vlasnika radionica ili ljudi koji su završili neke prirodne nauke.

Naime, u Seavus-u edukacija traje godinu dana i košta oko 2.000 evra, a između 75 i 85 odsto svih studenata koji je završe tu edukaciju pronađe zaposlenje u IT industriji u roku od tri meseca.

„Sve je više starijih koji se odlučuju za edukaciju. Pre pet godina prosek studenata bio je 25 godina, a sada je 35”, kazala je Ivanovska, zaključujući da potražnja za stručnjacima iz ove oblasti stalno raste, uz konstantan deficit web development stručnjaka, devopos inženjera, java programera i stručnjaka za dizajn.