Srbija se nalazi na 53. mestu najinovativnijih zemalja sveta, što je za dva mesta bolje nego prošle godine, ali i dalje ispod svetskog proseka, piše Danas.
Ovaj rezultat Srbija je zabeležila u Globalnom indeksu inovativnosti (GII) za 2023. godinu, izveštaju koji je objavila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO), a koji rangira 132 zemlje prema njihovom nivou inovativnosti u različitim oblastima.
Indeks se zasniva na oko 80 indikatora koji meri ulaganja, obrazovanje, državnu podršku i rezultate inovativnosti u svakoj zemlji. Na vrhu liste su Švajcarska, Švedska i SAD, koje su pokazale visok stepen inovativnosti u oblastima kao što su informacione i komunikacione tehnologije, farmacija, biotehnologija i robotika.
Među zemljama sa srednjim bruto domaćim proizvodom (BDP), najbolje se kotiraju Kina, koja je skočila na 12. mesto, potom Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam, koje su ostvarile značajan napredak u poslednjih deset godina. Ove zemlje su uspele da povećaju svoju inovativnost zahvaljujući ulaganjima u infrastrukturu, obrazovanje i istraživanje i razvoj.
Srbija je ocenjena kao zemlja koja ima veća ulaganja u inovacije nego što su njeni rezultati. Naime, Srbija je po ulaganju u inovacije na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku na 64. mestu, sa najslabijim rezultatima u kriterijumima: kreativni „autput“ (92. mesto), sofisticiranost biznisa (68. mesto) i institucije (57. mesto).
Po svemu sudeći, ovakav rezultat ukazuje na to da Srbija ima dobru infrastrukturu, sofisticirano tržište i kvalitetan ljudski kapital i istraživanje, ali da tek treba da taj potencijal u potpunosti iskoristi.
U regionu jugoistočne Evrope, Srbija se nalazi na sredini tabele, iza Slovenije, Mađarske, Bugarske, Hrvatske i Rumunije, a ispred Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije. Ove zemlje imaju slične izazove kao i Srbija kada je reč o podsticanju inovativnosti u svojim privredama.
Prema navodima WIPO, globalna situacija po pitanju inovativnosti sve je nesigurnija zbog posledica pandemije, visokih kamatnih stopa i geopolitičkih sukoba, a smanjuju se preduzetnička ulaganja koja podstiču razvoj novih proizvoda i usluga.