U proteklih mesec i po dana zaživele su dve inicijative koje spajaju IT sektor i domaću poljoprivredu – najpre platforma Mlekomap, a pre nekoliko dana i projekat „Spasimo voćare” putem digitalnih kanala Eko straže, piše Biznis.rs.
Platforma Mlekomap napravljena je za male proizvođače čije mleko nije bilo potrebno mlekarama koje su otkazale otkup, ili su otkupne cene postale neizdrživo niske. Na mapi na sajtu projekta nalaze se lokacije i kontakt podaci gazdinstava koja prodaju mleko „na flašu”.
Iza platforme stoje programeri Miloš Jovanov i Aleksandar Džavrić, a za oko mesec i po dana na platformu se uključilo više od 300 malih proizvođača. Prijava se obavlja preko profila na društvenim mrežama, mejla i Google formulara.
„Radimo potpuno neprofitno i žrtvujemo svoje slobodno vreme kako bismo pomogli našim proizvođačima mleka koji kubure sa plasmanom, pa vas molimo da se uzdržite od oštrih kritika. Na ovo nas je naterala muka prouzrokovana gledanjem kako naša najbolja grla idu u klanice, dok se naše domaće mleko prosipa u kanalizaciju”, stoji na sajtu Mlekomapa.
Sa druge strane, pokret Eko straža, sa desetinama hiljada pratilaca na društvenim mrežama, otpočeo je inicijativu „Spacimo voćare” gde je rešio je da svakog dana promoviše nekoliko gazdinstava i njihove proizvode, a prijava gazdinstava kao i kupaca obavlja se preko Google formulara.
Sudeći po objavama na društvenim mrežama, već je napravljeno i ugovoreno nekoliko isporuka voća, tj spajanja gazdinstava sa kupcima.
Oba portala tj. inicijative pojavile su se u trenucima kada su se mali proizvođači suočili sa teškoćama – Mlekomap je nastao kao inicijativa za pružanje pomoći proizvođačima mleka koji su bili suočeni sa niskom otkupnom cenom i otkazima kupovina mlekara, dok je Spasimo voćare nastao kao odgovor na niske otkupne cene voća.
Obe platforme rade po sličnom principu i svaka na svoj način spajaju male poljoprivrednike sa kupcima iz velikih gradova, kako bi kupci došli do prirodnih proizvoda a poljoprivrednici izašli iz krize.
„Uvek sam za to da se ide na dugoročne, ugovorne aranžmane između primarnih proizvođača, prerađivača i trgovaca, ali podržavam svaki model koji može da zaživi i koji će doneti prosperitet i ekonomsku šansu malim proizvođačima koji ulažu trud, rad i novac u svoja gazdinstva. Da li će, međutim, ovakva vrsta online posredovanja između malih proizvođača i kupaca kod nas uzeti većeg zamaha ili će ostati u fazi eksperimenta – to ćemo videti“, rekao je agroekonomista Milan Prostran za Biznis.rs, naglašavajući pritom potrebu za sistemskim državnim rešenjima u poljoprivrednom sektoru.