Inflacija je jedna od retkih ekonomskih pojava koje utiču na celokupno društvo, i njeni efekti nisu zaobišli ni zaposlene u IT sektoru. Stoga smo nastavili niz razgovora o krizi u domaćem IT-u – ovog puta upravo na temu inflacije i njenog efekta na realne zarade IT-jevaca, kao i na prakse i rezonovanje lokalnih firmi kada je u pitanju povećanje zarada u skladu sa stopom inflacije.
Zarad ovog članka smo pitali 15-ak nasumično izabranih domaćih firmi za izjave ali smo na kraju dobili samo 3. Deluje nam da je u pitanju nezgodna tema s jedne strane i svakako oprez domaćih firmi na to kakve efekte može imati njihov javni nastup, pošto se nekim kompanijama to skoro obilo o glavu.
Na njihovom inputu se zahvaljujemo Miljanu Tekiću, suosnivaču i COO-u u Tenderly-u, Nemanji Čedomiroviću, suosnivaču kompanije Growit Agile, kao i osnivaču i vlasniku jedne manje domaće IT agencije koji je želeo da ostane anoniman.
Sagovornike smo pitali da izlože svoje viđenje o inflaciji i tome kako su njihove firme odgovorile na različite izazove koje je inflacija donela za njih i njihove zaposlene.
Da li ste prepoznali udar inflacije na realne plate u industriji i u vašoj firmi?
Nemanja Čedomirović, co-founder @ Growit Agile
Znam za razne načine, neko je dao „13. platu”, neko je svima podigao tipa za 200€ platu, neko daje jednokratno par stotina EUR. Svako se dovijao na svoj način.
Vlasnik agencije
Mi smo dosta mala agencija, prihod nam je u poslednjih godinu dana stabilan, tj. bez rasta. Sa zaposlenima sam otvoreno pričao o tome da nemamo trenutno sredstava za povećanje plata radi praćenja inflacije, za sada svi imaju razumevanja.
Miljan Tekić, co-founder i COO @ Tenderly
Teško da je udar inflacije zaobišao bilo koju firmu ili industriju. Razlika je jedino u tome što se u nekim industrijama stepen uticaja inflacije osetio više, a u nekim manje. Što se tiče IT industrije, mislim da smo mi generalno imali više vremena da se prilagodimo, dok druge industrije nisu imale taj luksuz.
Neke kompanije su odlučile da ništa ne čine povodom inflacije. S druge strane, kompanije iz drugih industrija su morale brže da reaguju kako bi obezbedile kontinuinirani standard života za svoje zaposlene.
Kada je Tenderly u pitanju, osetili smo uticaj inflacije na osnovne životne namirnice kao i svi. Koliko puta se privukla priča o skoku cene mleka za vreme nedeljnog ručka? Ubrzo smo i mi u Tenderly-ju počeli da postavljamo pitanja: “Šta ćemo raditi povodom inflacije?”, “Da li će nam se povećati plate zbog inflacije?”… To su bila legitimna pitanja jer zaposleni i treba da pričaju o ovim temama naglas sa kolegama i nadređenima. Za poslodavca su ovo možda bolne teme, ali to su teme koje muče zaposlene. Ignorisanjem tako važnih tema poslodavac može neke zaposlene da navede na razmišljanja o promeni posla.
Da li i šta ste preduzeli povodom toga?
Mi u Growit-u smo se odlučili za jednokratne pomoći trenutno, pratimo situaciju pa ćemo u skladu sa tim reagovati ako bude bilo potrebe. U prvom naletu svako je dobio po 500e neto. Trenutno ne vidimo da inflacija toliko “divlja”, već se stabilizuje i verujemo i da će se smanjiti.
Vlasnik agencije
Kombinacija borbe sa inflacijom nam je individualna, u zavisnosti čime se koji zaposleni bavi. Negde je to 13. plata, negde je bonus, negde je revenue share. U isto vreme to nije samo alat za hendlanje inflacije nego i niz eksperimenata za dugoročno zadržavanje talenta.
Pored uvećanja zarade od 5% posle svake godine provedene u firmi, koje je delom imalo za cilj da nadomesti inflaciju, leta 2022. godine znali smo da to neće biti dovoljno. Pošto se među kolegama sve češće protezala priča o uticaju inflacije, odlučili smo da uradimo nešto konkretno povodom toga.
Možda nismo najzadovoljniji sa time koliko nam je vremena trebalo da pronađemo adekvatno rešenje, ali smo sve korekcije plata primenili retrokativno da pokrijemo period od kada smo obećali da ćemo krenuti da radimo na tome.
Inicijalno smo većali između dva standardna modela:
- Svakom zaposlenom povećati platu za isti procenat linearno, nevezano od veličine plate.
- Uvećati platu za procenat inflacije, ali da se postavi maksimalan iznos.
Na kraju, razlog zašto smo se toliko nećkali oko svega je taj što smo došli do zaključka da nijedan od ta dva modela nije u skladu sa našim vrednostima i ne pruža fer uslove za sve zaposlene.
Naš kolega Andrija Božović je smislio treću opciju, koju smo na kraju i primenili, a to je “Regressive Tiered” model. Kod ovog modela, platu razlažemo na više stepena koji su bazirani na prosečnoj plati u Beogradu. Za svaki stepen plate se primenjuje drugačiji procenat povećanja na osnovu inflacije.
Ovaj model je nama najviše odgovarao jer smo uvideli koji deo naših primanja je najviše pogođen – a to su osnovne namirnice i to što računa u prosečnu potrošačku korpu. Sa ovakvim pristupom, svaki zaposlen je dobio čak i veće uvećanje u odnosu na inflaciju, za onaj deo plate koji je najviše pogođen.
Kako je plata zaposlenog bila veća, tako se na ostale stepene njihovih plata primenjivala manja stopa inflacije, gde smo, na primer, za deo plate koji je preko šest prosečnih plata primenjivali drastično niži procenat.
Neki TL;DR; za ovaj model bi bio – što je veća plata zaposlenog, to je za manji procenat ukupno bila povećana plata.
Da ilustrujemo malo kako ovaj model izgleda i kako se primenjuje.
Sledeće brojke su primer kako mogu da se podele stepeni plate i množilac inflatorne stope po stepenu prema tom modelu.
Ako bi koristili gore navedene stepene i rekli da je inflatorna stopa 10%, za osobu koja ima platu 1,800 evra, to bi se na sledeći način odrazilo:
