Poreska uprava je do sada izdala 129 rešenja o porezu na kapitalnu dobit od prodaje digitalne imovine (kriptovaluta), te porez u iznosu od 84,4 miliona dinara. S tim u vezi, Politika je razgovarala s Milošem Praštalom, ovlašćenim računovođom, i Ivanom Andrejevićem, kriptokonsultantom.
Kako je Praštalo na početku razgovora istakao, Zakon o digitalnoj imovini, koji se primenjuje od 2021. godine, jedan je od boljih u svetu. Ipak, prema njegovim rečima, neophodno je još raditi na izmenama i dopunama. Naime, propis detaljno uređuje način izdavanja digitalne imovine, pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom, kao i nadzor i kontrolu nad izdavaocima i korisnicima. Zbog toga što je način oporezivanja prihoda od digitalne imovine bio potpuno nauređen ili izrazito nepovoljan, pored gorepomenutog krovnog zakona, izmenjeni su i poreski zakoni.
Na bitkoine i tokene se plaćao veliki porez, odnosno porez na ostale prihode čija je minimalna stopa iznosila 20 odsto. S druge strane, sada se plaća porez od 15 odsto na kapitalnu dobit na razliku između nabavne i prodajne vrednosti, kao kod akcija i hartija od vrednosti.
U poresku prijavu poreza na kapitalne dobitke treba da se upiše nabavna vrednost kada su kriptovalute ili tokeni kupljeni i prodajna vrednost kada su prodati, međutim, kako Praštalo kaže, mali broj obveznika podnosi ovakve prijave, jer najčešće nemaju dokazivu nabavnu vrednost, pa upisuju samo prodajnu što Poreskoj upravi olakšava posao.
„Kao računovodstvena agencija podneli smo veliki broj poreskih prijava u ime klijenta i najbrži rešen slučaj kod Poreske uprave trajao je dva meseca. Imamo i komplikovanije predmete, kada klijent ima više transakcija, prodaja i kupovina kriptovaluta u jednom mesecu. Takvi slučajevi nisu rešeni već godinu i više dana”, objasnio je Miloš Praštalo, dodajući da razume Poresku upravu, jer su u pitanju komplikovani predmeti gde manualno treba da prođu kroz svaku prijavu.
S druge strane, kriptokonsultant Ivan Andrejević je stava da je nedavno izdavanje dozvola za dve menjačnice od strane Narodne banke Srbije (NBS) korak napred za državu i same građane.
„Sa ove dve menjačnice koje su nedavno od NBS dobile licence, definitivno je mnogo veća bezbednost za ulaganje i mnogo je veća korist samoj državi jer sticajem okolnosti dosta ljudi se doselilo iz ratom zahvaćenih područja kod nas i oni su doneli kriptovalute jer je lakše nositi njih nego gotovinu. Menjačnice će imati važnu ulogu za pravna lica jer ako se na ovaj način otvara prostor za poslovanje sa svetom. Banke uzimaju veće provizije, dok su na kriptovalute minimalne. Na transfer od 100.000 USD može se platiti provizija od oko tri centa”, zaključio je Andrejević.